Najveći svetski eksperti železnice na jednom mestu

Deseta međunarodna konferencija o modeliranju i analizi železničkog saobraćaja (ICROMA) održana je u Beogradu i okupila je brojne eminentne svetske stručnjake železničke struke.

U ime domaćina, učesnike konferencije „RailBelgrade 2023“ i brojne goste pozdravio je prof. dr Nebojša Bojović, dekan Saobraćajnog fakulteta, izrazivši veliko zadovoljstvo što je ovogodišnja međunarodna konferencija upriličena baš u prestonici Srbije koja već duži niz godina ulaže ozbiljne napore da se u punom smislu pozicionira na globalnoj mapi naučnoistraživačke i ekspertske zajednice posvećene razvoju železnice.

Otvarajući najveću međunarodnu konferenciju u železničkom saobraćaju, Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, istakao je da su pred nama godine železnice i da će država nastojati da i dalje ulaže u razvoj železničkog sektora u Srbiji, a da u svemu tome profesionalci saobraćajne struke imaju uzvišenu misiju na stručnom, ali i privrednom, ekonomskom i kulturnom planu.

„Imam obavezu, na ovom mestu gde se kreiraju transportne politike, da prenesem ogromno zadovoljstvo građana Srbije što je železnica konačno počela da se obnavlja. Izgradili smo brzu prugu Beograd – Novi Sad, čija je dužina 75 kilometara i veoma smo ponosni na nju. To je prva brza pruga u ovom delu Evrope gde se vozovi kreću brzinom od 200 kilometara na sat. Trenutno radimo prugu od Novog Sada do Subotice, do same granice sa Mađarskom, dužine oko 108 kilometara, i kada mađarski partneri završe svoj deo, 2025. godine između Beograda i Budimpešte putovaće se brzim vozom za manje od tri sata. Nedavno smo potpisali ugovor sa Evropskom unijom i sa Evropskom investicionom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj, o izgradnji brze pruge do Niša, novih 235 kilometara, što znači da će se između Beograda i Niša putovati vozom sto minuta. Danas se putuje negde oko šest sati. Radimo i deonicu prema Bugarskoj, od Niša ka Dimitrovgradu, a očekujemo i da obnovimo i elektrifikujemo skoro 600 kilometara regionalnih pruga. Ono što želim da vam kažem to je da mi želimo da nas naše brze pruge koje gradimo u Srbiji i koje nas trenutno povezuju sa Mađarskom, povežu sa svim drugim zemljama regiona“, rekao je ministar.

„Sa kolegama iz Italije i Slovenije razgovarao sam o projektu brze pruge od Beograda ka Veneciji i ka Austriji, i uskoro nas očekuje ministarski sastanak svih ovih zemalja na trasi kako bi naš zajednički projekat krenuo. Ispred nas su definitivno godine železnice. “, zaključio je Vesić i najavio da će se kao ministar zalagati za tesnu saradnju države i akademske zajednice jer je to dokazana formula za uspeh.

Predsednik IAROR, prof. dr Rob Goverde najavio je da će tokom tri dana konferencije biti održano čak 11 panela, 33 sekcije i 109 prezentacija. Time će gotovo svi učesnici imati priliku da predstave svoja istraživanja i promovišu brojne inovacije o železnici.

Pored brojnih sponzora, organizaciju konferencije i podršku pružile su kompanije železničkog sektora i Direkcije za železnice.